Зашто ЛГБТ лобистКИЊЕ раде истраживања насиља над женама и децом?

Објављено 16 јануар 2018

ZENE-GOVORE-650x433ПРАВОСЛАВНИ РОДИТЕЉ 

ЗАШТО ЛГБТ ЛОБИСТКИЊЕ РАДЕ ИСТРАЖИВАЊА НАСИЉА НАД ЖЕНАМА И ДЕЦОМ?

Многи су приметили да се женске организације попут „Аутономног женског центра“ (који је недавно спровео наштеловано „истраживање“ о насиљу у мушко-женским односима, линк ОВДЕ), као и  „Инцест траума центра“ (познатог по безочном покушају да нашој деци у нашим школама наметну ЊИХОВО сексуално образовање по ЊИХОВОЈ мери, као и по наштелованом „истраживању“ сексуалног насиља над децом) највише баве темом насиља над женама и над децом.

И то насиља углавном од стране мушкараца.

Оно што многима није јасно је – ЗАШТО? Шта им је ЦИЉ?

Познато је да већина активисткиња у тим организацијама себе сматра лезбејкама.

ЗАШТО њих толико занимају хетеросексуални емотивни односи у којима оне не учествују и за које нису лично заинтересоване?

Знате ли колики је степен насиља у њиховим лезбејским односима?

Како то да се оне не баве статистичким истраживањима на ту тему, већ се само баве тим „грозним патријархалним и насилним“ мушко-женским релацијама?

Активисткиња Аутономног женског центра у овој репортажи користи термин «патријархално» да би означила насилан ментални (културолошки) склоп у хетереосексуалним односима према женама од стране мушкараца у Србији (линк ОВДЕ).

Дакле, зашто играју на ту карту «насиља мушкараца над женама и децом» и зашто се уопште баве тиме?

Ево зашто:

Зато што само на карту теме насиља над женама и децом могу да добију ширу пажњу хетеросексуалне и традиционалне јавности тј.  шири друштвени консензус.

На други начин то не могу добити, а то им је први и неопходан корак за промовисање своје ЛГБТ агенде.

Ево на који начин оне то раде:

Сваки човек ће се сложити да друштво треба да изнађе начина за смањење насиља над слабијима и сваки иоле нормалан човек ће се згрозити када чује вест о некој суровости и грубости према женама и нејачима.

То се зове «друштвени консензус», слагање, заједничка платформа или заједнички став о некој појави. У овом случају о појави насиља према слабијима.

ЛГБТ лобисти функционишу према следећим корацима:

1.најпре дефинишу тему око које могу да добију шире друштвено слагање, друштвени консензус и самим тим и пажњу медија (у овом случају су одабрале тему насиља над женама, а у другом и над женама и над децом, а у трећем само насиље и то сексуално над децом)

2.затим спроводе тзв. «акционо истраживање» – истраживање које има за циљ да истовремено проучава неку тему и да у ходу осмишљава стратегије (и програме) које ће послужити као одговор на дати препознати и утврђени друштвени проблем

Зато у поменутом истраживању активисткиња Аутономног женског центра истовремено са резултатима истраживања говори и о програмима и акцијама, кампањама које се спроводе са нашим средњошколцима а под њиховим патронатом.

То истраживање оне «штелују» тако да постигну жељени ефекат у широј јавности.

Штеловање се врши на следећи начин:

– приликом дефинисања индикатора истраживања, оне индикаторе насиља дефинишу тако да под насиље подвуку све што им може пасти на памет а што ће се са одређеном учесталошћу наћи у тој циљној групи коју изучавају.

– приликом формулисања питања за анкете тако да је унутар питања већ садржан имплицитан став о томе шта све представља насиље

– приликом самог спровођења анкете са испитаником – спроводе тако да од испитаника извуку и издвоје само оне делове њихових одговора (не интересује их шири контекст који баца сасвим другачије светло) који их води ка жељеном циљу.

– резултати се приказују што уопштеније (све се то скупно назива нпр. «сексуално насиље» па су тако Инцест –траумашице једном приликом изјавиле како истраживање показује како у овом тренутку свако четврто дете у одељењу трпи неки вид сексуалног насиља) а поједини звучни детаљи се издвајају да би се код јавности изазвао жељени емоционално одговор – згражавање, гађење, страх (па кажу активисткиње Аутономног женског центра «Сваки четврти младић верује да један шамар није насиље»… итд.)

– тумачење резултата и предлог решења – то смо већ видели на примеру секс-пакета.

3.покрећу низ активности за промену свести (кампању, стратегију, едукативне програме, цивилне акције):

– Кампању против нечега или за нешто ( усмерену наводно на «освешћивање» да постоји тај неки проблем, нпр. Кампања „Могу да Нећу – Љубав није насиље“ у организацији Аутономног женског центра)

– доношење стратегије о одлучној борби са тим проблемом (нпр. «Национална стратегија за смањење сексуалног насиља над женама и децом» – чији је иницијатор Инцест траума центар, линк ОВДЕ)

– креирањем одговарајућих едукативних програма (попут секс-пакета Инцест траума центра)

–цивилне акције (нпр. да су се средњошколке у једној школи избориле да имају кључеве од ВЦ-а да би се осетиле заштићеније од напада мушкараца)

Који је то тренутак када те ЛГБТ идеолошкиње крећу да ОТВОРЕНО протурују своју агенду?

Ево који:

Последњи корак, уколико им ово већинско традиционално друштво «прогута» без хлеба претдходне кораке је главни корак – ПРОШИРЕЊЕ теме насиља и на прихватање а потом и промовисање ЛГБТ агенде.

У једном тренутку ће нам ове наше «усрећитељке и спаситељке хетеросексуалних жена од насилних мушкараца» свима рећи као да је то једна ОБЈЕКТИВНА ИСТИНА – аксиом:

«Видите овако: у корену насиља налази се НЕТОЛЕРАНЦИЈА РАЗЛИЧИТОСТИ међу људима. Зато што људи нису толерантни, зато што не прихватају друге који се од њих разликују (по полу и по годинама , као у горњим случајевима) , зато су рецимо мушкарци насилни према женама и према деци.

Стога ми морамо сви заједно, цело друштво, сви без разлике,  да РАДИМО заједнички на томе да се код СВИХ  промени свест тако да почнемо да схватамо да су СВЕ РАЗЛИЧИТОСТИ ЈЕДНАКО ВРЕДНЕ и да их МОРАМО не само ТОЛЕРИСАТИ већ И ПРИХВАТАТИ без остатка, уколико заиста желимо да смањимо насиље мушкараца над женама и над децом на које су наша истраживања показала а ви се згрозили.

А то даље значи да треба да прихватамо да се људи «разликују» и по сексуалној оријентацији и по родном идентитету и да су то све различитости које су сасвим у реду и које ми, цело друштво (већински хетеросексуално) МОРАМО ПРИХВАТИТИ, јер ако се то не прихвати , онда ће се из тог истог корена нетолеранције наставити «грозно патријархално» насиље над женама и над децом, а то НИКО ОД ВАС НЕ ЖЕЛИ. Је л` тако?»

И тако ће традиционално друштво, климајући главом и слажући се у вези са једном темом (да је недопустиво вршити насиље над женама и децом) нехотице наставити да клима главом и на став «треба да прихватимо да је нормално па чак и пожељно подучавати и подстицати децу да буду Лезбејке-Гејеви-Бисексуалци-Трансџендери» (јер не желимо да се насиље над женама и децом настави)

Лепо су то осмислили (и осмислиле) мајстори обмане и разврата. Нема шта.

Само што нису рачунале на једну ствар – постоје жене (као и мушкарци) које мисле својом главом и које знају да «нису све различитости исто вредне» , јер Бог није створио нити замислио да дете има две маме или две тате (или маму која се осећа као трансродна, тату који је бисексуалан и татиног дечка) и које такође знају да се корен насиља не налази у неприхватању некаквих различитости већ у многоструким узроцима којима се заиста треба озбиљно бавити – далеко од утицаја ЛГБТ идеолошких кобаца.

Породични људи Србије

Извор: "Православни родитељ", http://www.pravoslavniroditelj.org/zasto-lgbt-lobistkinje-rade-istrazivanja-nasilja-nad-zenama-i-decom-od-strane-muskaraca-sa-kojim-ciljem/

 ZENE-GOVORE-650x433

Породичне жене поручују „женским правашицама”: умемо да говоримо У СВОЈЕ ИМЕ!

Поводом још једног у низу „истраживања” које спроводе женске невладине организације које махом окупљају жене тзв. „лезбејске оријентације” (линк ОВДЕ), у коме се баве односима хетеросексуалних жена са хетеросексуалним мушкарцима, ми, породичне традиционалне жене, препознале смо да је време да проговоримо јавно У СВОЈЕ ИМЕ.

Приметиле смо да у протеклим деценијама у наше име желе да говоре сви, односно све оне жене које имају једно заједничко – то што нису у нашој кожи. Нити по својој такозваној „оријентацији” желе да буду.

Толика потреба да се баве нама, хетеросексуалним женама, и нашом децом (која се могу добити, замислите, само уз учешће мушкараца) подстакла нас је да се запитамо:

А колики је степен насиља у њиховим лезбејским односима које ће нам свакако нудити као боље решење за нашу животну срећу и срећу наших ћерки и синова?

 

ИСТРАЖИВАЊЕ БР.1

„Више од једне трећине испитаника (особа које припадају ЛГБТТИ скупини, прим. редакције) пријавило је нефизичко породично насиље у вези са истополним партнером.“ (линк ОВДЕ):

Да ли ми то добро чујемо?

Свака ТРЕЋА лезбејка трпи насиље од стране своје партнерке?

Или да се изразимо речником „Инцест траума центра” – 1 од 3!

Идемо даље, да не кажу да смо се ухватиле за неко појединачно истраживање и на основу њега надувале закључке:

 

ИСТРАЖИВАЊЕ БР. 2 И 3

Два истраживања која доказују да је породично насиље проблем ЛГБТ парова

„Анкета Националног истраживачког центра против насиља над женама показала је да 21,5 одсто мушкараца и 35,4 одсто жена који живе са истополним партнером доживе физичко насиље од особе с којом су у интимној вези, у поређењу са 7,1 одсто мушкараца и 20,4 одсто жена који су живели само с партнером супротног пола. Према једној анкети спроведеној у Масачусетсу, трансродни испитаници пријавили су учесталост оваквог насиља у 34,6 одсто случајева.

Године 2010, Центар за контролу и превенцију болести спровео је „Националну анкету о партнерском и сексуалном насиљу у интимним везама” (која је поново објављена 2013. године с резултатима нових анализа) у оквиру које је први пут спроведено истраживање о виктимизацији према сексуалној оријентацији. Анкета је открила дугогодишњу заступљеност силовања, физичког насиља и ухођења чији је починилац партнер у интимној вези.

Према врсти партнерског односа, проценат насиља је следећи: 43,8 одсто за лезбејке, 61,1 одсто за бисексуалне жене и 35 одсто за хетеросексуалне жене;…

… Ове студије побијају мит о томе да су жртве злостављања само хетеросексуалне жене.” (линк ОВДЕ)

Дакле, статистички значајно више има физичког насиља над женама у лезбејским интимним односима, него над хетеросексуалним женама у хетеросексуалним интимним односима.

Зашто се не бавите тиме већ се бавите нашим хетеросексуалним односима с мушкарцима за које ви нисте заинтересоване да имате?

Ми знамо зашто, објаснили смо овде (линк ОВДЕ).

Идемо још даље, да видимо каква је ситуација по питању сексуалног злостављања у лезбејским односима:

 

ИСТРАЖИВАЊЕ БР.4

Чињенице о партнерском насиљу у лезбејским везама

„Колико се често јавља партнерско насиље у лезбејским везама?

Око 17–45% лезбејки тврди да је било жртва најмање једног чина физичког насиља које је починила партнерка у лезбејској вези (1,5,6,13). Врсте физичког злостављања које је навело више од 10% учесница једне студије јесу следеће:

Ремећење партнеркиних навика у вези са исхраном и спавањем

Гурање и гуркање, неодговорна вожња с циљем да се друга особа казни, као и шамарање, шутирање, ударање и грижење (11).

Чак 50% лезбејки пријавило је да их је партнерка сексуално злостављала (12).

Између 24% и 90% лезбејки пријавило је да је макар једном било жртва психолошког злостављања (1,5,6,11,14).” (линк ОВДЕ)

Дакле, свака ДРУГА лезбејка је сексуално злостављана од стране партнерке!

«1 од 2», што би рекле инцест-траумашице – СВАКА ДРУГА. Сваки коментар је сувишан.

И за крај још једно истраживање – поређење насиља у хомосексуалним и хетеросексуалним интимним везама:

 

ИСТРАЖИВАЊЕ БР.5

Да ли се насиље чешће јавља у истополним везама?

„Закључци друге студије – коју је ове године објавио Медицински факултет Универзитета Нортвестерн у Чикагу и која представља преглед података четири ранија истраживања која су обухватила 30.000 учесника – иду још и даље.

’Били смо запрепашћени када смо, између осталог, открили и доследно већу учесталост породичног насиља код истополних него код хетеросексуалних парова’, каже Ричард Керол, психолог и коаутор извештаја.” (линк ОВДЕ)

 

ЗАКЉУЧАК

Знамо шта вам је циљ. Више вам нећемо оставити простора да говорите у НАШЕ име.

УЧЕСНИЦЕ КАМПАЊЕ „ЖЕНЕ ГОВОРЕ У СВОЈЕ ИМЕ”

ПОЗИВ ПОРОДИЧНИМ И ТРАДИЦИОНАЛНИМ ЖЕНАМА – ПРИКЉУЧИТЕ НАМ СЕ И ГОВОРИТЕ У СВОЈЕ ИМЕ!

Овим текстом покрећемо кампању „ЖЕНЕ ГОВОРЕ У СВОЈЕ ИМЕ” с циљем да се у јавности коначно чује и глас стварних, породичних, традиционалних жена.

Ако желите да узмете учешћа у овој кампањи, јавите се на страници КОНТАКТ и напишите текст на једну од друштвених, породичних, интимних, брачних, пријатељских, васпитних и социјалних тема.

Знамо да различите жене имају различита мишљења, и да свака од нас може да пружи другачији поглед на неко питање. Ми, жене, имамо шта да кажемо и знамо да  наш глас може довести до промена у нашем непосредном окружењу, као и широј заједници.

Свака од нас има право да понуди сопствени поглед на важне теме и дигне глас против јавног промовисања абортуса, необавезног секса и промискуитетног живота, и других „животних стилова” и „избора”, који су заправо лоши за нас као жене, за наше бракове и породице.

У Србији је више породичних жена него ЛГБТ лобисткиња, али докле год ми ћутимо, дозвољавамо другој страни да њен глас превлада – онај који нашим ћеркама и синовима као нову нормалност промовише рано ступање у односе, необавезни секс уз честу промену партнера, истополне везе, и истовремено нуди контрацепцију и абортус као решења за спречавање и уклањање „нежељених последица” промискуитетног живота.

Време је да се чује глас жена које бране љубав, децу и породицу.

Ми, традиционалне и породичне жене, паметне смо и образоване. Многе од нас раде одговорне послове и истовремено подижу породицу. И имамо право на свој став по питању важних тема за нас.

Не дозвољавамо више ниједној женској групацији такву дрскост да говори у име свих жена и да нам потура њихова идеолошка схватања о тзв. «женским правима» с којима се многе од нас не слажу.

Свака жена треба да има право да говори у своје име.

За детаљније информације како да нам се придружите у овој иницијативи, погледајте ОВДЕ.

http://www.pravoslavniroditelj.org/porodicne-zene-porucuju-zenskim-pravasicama-umemo-da-govorimo-u-svoje-ime/