Фински стручњак: Одузимање деце од породица је врло уносан посао

Објављено 14 децембар 2017
pedofili shutterstockСпутњик: Одузимање деце од породица је врло УНОСАН посао

...То је рат против породица јер они желе да униште породице. Они желе да униште породице, заробљавају децу подизањем разних лажних оптужби против родитеља. И врло често, након што су одузели дете, терају родитеље, на пример, на развод. Ситуација је да су власти одузеле дете од родитеља, а дете је у приватном дечијем дому. У њему нема суда, нема судије. Све је у рукама социјалних радника који су врло често, нажалост, садисти. Tи случајеви су врло типични...

 

Систем дечије заштите, који се тренутно примењује у многим западним земљама, крши дечја права a деца се користе као инструмент политичког терора, заснованог на анти-породичној идеологији, сматра фински стручњак, др. Јохан Бекман.

Према речима руског дечјег омбудсмана Павла Астахова, више од 50 руских мајки су биле циљане мете финских социјалних служби у последње три године. Да ли Руси добијају 'посебан третман' од локалних власти? Шта се дешава са децом која су одузета од својих породица? И зашто би демократска држава подржала систем, који су УН агенције критиковале, као насилан?

Др. Јохан Бекман, редовни професор социологије права и криминологије на Хелсиншком Универзитету каже:

Најновији случај односи се на руску мајку Елену Полушкину у Хелсинкију, чије је 14-то годишње дете Виталиј одведено од ње од стране финских социјалних служби. Проблем је у законодавству, очигледно, јер у многим европским, западним земљама постоји закон о заштити детета. На пример, у Финској закон о заштити деце даје властима право да одведу дете из породице заправо без икаквих разлога, само на основу сумње социјалних служби.

Заправо, ово је написано у финском закону: да основ за одузимање детета од родитеља може бити брига социјалних служби. А забринутост је врло субјективан осећај. То је субјективна мисао. А дете се може узети без судског налога и полиција може доћи у кућу без судског налога. Дете се такође узима без икакве истраге.

Дакле, разлог за узимање детета је само забринутост - субјективни осећај и субјективна мисао социјалних радника. У неколико случајева, нажалост, у Финској и Норвешкој, неколико руски мајки су завршиле у врло чудној ситуацији. Они су јако добра породица, немају никаквих специфичних проблема, али одједном полиција долази и одводи дете у дечји дом или у хранитељску породицу.

У неколико случајева, на пример, разлог је оптужба од стране некога ко је тврдио да је дете ударила мајка.

Али чак ни у овим случајевима немамо никаквих доказа да ли је дете ударено или не, јер се увек све заснива на нечијој интерпретацији онога што је дете рекло у школи, на пример. Али, имамо овакве случајеве. У Финској, на пример, имамо већ десетине случајева када је руско дете одузето од руске мајке без икаквог јасног, очигледног и озбиљног разлога.

- Да ли се то односи и на породице других националности или су Руси у посебном фокусу?

Др. Јохан Бекман: Мислим да су Руси у посебном фокусу, јер је ово питање система вредности. Ово је питање породичних вредности. И морам рећи да се породичне вредности Руса разликују од породичних вредности Европљана или Финаца. А у овим случајевима проблем је што је за Русе породица важнија. И одгајање детета, љубав према детету су важнији него код Европљана.

И то финске власти могу негативно да интерпретирају, на пример, јер је друштво у Финској веома различито, то је врло различита држава и има веома различиту идеологију и законодавство. На неки начин дете припада држави од самог рођења, оно је на неки начин државна имовина.

Занимљиво!

Др. Јохан Бекман: У многим случајевима родитељска права су прилично ограничена. Заправо има пуно активиста за људска права, новинара, адвоката, стручњака, који се у овом случају слажу да је систем за заштиту деце ноћна мора.

Како је све почело, јер то је стварно нешто што је у супротности са природним инстинктима. Ко је заправо дошао на ту идеју?

Др. Јохан Бекман: То је врло добро питање. Ми, наравно, покушавамо да проучимо историју система дечје заштите како бисмо разумели зашто је постао овакав какав је данас. Али, на пример, у Финској данас до 20.000 деце живи изван своје породице, према званичној статистици. И очигледно, то нису сирочад, они имају породице, имају мајке и очеве и друге рођаке. Али ипак, они су одузети од њих и одведени су у хранитељску породицу.

То је проблем, то је питање људских права. Према званичним статистикама, као што сам рекао, има до 20.000 таквих случајева, али заправо их има много више. Проблем је што је у Финској сфера дечије заштите веома приватизована. Тако да су већина дечјих домова у Финској заправо приватна предузећа.

pedofili shutterstock


Значи, држава нема финансијско оптерећење у овом случају?

Др. Јохан Бекман: Не, држава прима огромно финансијско оптерећење, јер држава финансира приватне дечије куће. Држава плаћа приватним дечијим домовима, али у Финској и Европи уопште је у моди приватизовање јавних служби. А у овом случају је већина дечијих домова у Финској приватизована. А када једном дете уђе у дечји дом, наравно, власник дома за децу не жели да се дете врати, јер то значи огромну количину новца за дечији дом.

Тако да активисти за људска права у Финској покушавају да сазнају колико имамо приватних дечијих домова у Финској, јер ми немамо никакав регистар. Све то сами морамо сазнати. Сада, према неким налазима, у Финској има до 600 приватних дечијих домова, који су приватне компаније, и они узимају децу.

Такође, чини ми се да је проблем и корупција, јер запослени у социјалним службама врло често оснивају сопствене компаније. Дакле, њихове колеге и пријатељи, они им обезбеђују децу. Дакле, заправо је у питању трговина децом. То је страшно!

С друге стране, сећам се не тако давно, у Норвешкој дошло је до великог спора о проблему инцеста у оним породицама које живе у више или мање изолованим условима, изван великих градова. Игледа да људи нису били баш узнемирени због овог питања. Али то је стварно и дефинитивно злочин према неким европским законодавствима. И сасвим сигурно представља злостављање деце.

Др. Јохан Бекман: Заправо дечији домови чине стварно насиље против детета. Мислим, постоје огромне количине различитих начина на које се деца злостављају у овим домовима. По мом мишљењу, сама чињеница да говоримо о трговини децом већ представља злоупотребу.

Имамо и случајеве сексуалног злостављања од стране запослених у домовима за децу. У Финској, на пример, имамо судске спорове, пресуде, имамо судске случајеве насиља над децом. Али генерално, рекао бих да је то насиље над децом - цели систем је насиље над децом, против родитеља, против породица. И то је криминалан и корумпиран систем.

И нико нема право да провери те приватне дечије домове. Нико нема право, јер су то приватна предузећа и нико нема право да проверава приватно предузеће. Само пореска служба може проверити приватно предузеће. Чак смо имали и судски случај где су запослени у општини желели да провере приватан дечији дом у Финској. Државни службеници су били осуђени за упад, јер је то била приватна територија и нису имали право да буду тамо.

Али истовремено, ти социјални радници имају право да уђу у приватне домове како би проверили услове?

Др. Јохан Бекман: У сваком тренутку.

Где је ту логика? Ту нема логике! То нико не доводи у питање?

Др. Јохан Бекман: Ми постављамо то питање, већ годинама то радимо. И то је био огроман скандал у Русији, јер је једно питање када се крше права Финаца и других националности у Финској, али сада, када има десетине случајева руских мајки који су постале жртве ове врсте терора... мислим да то представља политички терор.

Али и психолошки терор.

Др. Јохан Бекман: То је психолошки терор, то је насиље над децом. Дакле, насиље над децом од стране дечије заштите је много горе, од наводног насиља над децом у породицама. Међутим, ове службе шире ову анти-породичну идеологију. Они мисле да је породица најгора ствар на планети, јер родитељи туку своју децу, родитељи узимају дроге и алкохол итд. Они шире ову пропаганду у медијима.

- Зашто би то урадили? Који је крајњи циљ тога?

Др. Јохан Бекман: То је новац, јер поседују приватне дечије домове. Веома је профитабилно одузимање деце из породица.

Мислим да је то као трговина робљем. То представља лак новац. Ширење ове анти-породичне пропаганде, одузимање деце без разлога, отварање више приватних дечијих домова, одузимање десетине хиљада деце и остваривање огромне зараде - то представља лак новац. Сада говоримо о систему крађе деце из породица...

Стварање вештачке сирочади?

Др. Јохан Бекман: Па, они су вештачка сирочад, али су заправо затвореници. Они су затвореници, јер морате схватити да су приватни домови за децу попут затвора. Закључани су у приватним дечијим домовима.

Како ће они да се социјализују кад одрасту?

Др. Јохан Бекман: Они се не социјализују. Њих дрогирају, пре свега, ако протестују. А наравно, сви протестују. Родитељи протестују, деца протестују. Ако родитељи протестују, социјалне службе доносе посебну одлуку о забрани родитељима да одржавају било какав контакт са децом. То је врло типична одлука. Дакле, прво, доносе одлуку о одузимању детета и када дете и родитељи протестују, онда доносе додатну одлуку о забрани било какве комуникације.

А то је још горе него у затворима, јер наши затвореници имају право да комуницирају. Могу да зову из затвора, могу да пошаљу писма. Али деца не могу да комуницирају са својим родитељима, они су изоловани од родитеља, а потом им испирају мозак. Дају им дрогу и закључавају их у дечије домове, а шта се дешава у дечијим домовима - нико не зна.

Имамо неколико случајева документарних филмова о овим домовима за децу у Шведској. У Шведској имамо исти проблем. Шведска, Финска, углавном су западноевропске земље, посебно Шведска, Финска, Норвешка, скандинавске земље. Имамо исти проблем и у Немачкој. Имамо исти проблем и у Француској. Заправо, проблем постоји у већини западних земаља. Затим, имамо проблем на Новом Зеланду. Имамо га и у Аустралији.

Како је у Шпанији - традиционалној католичкој земљи?

Др. Јохан Бекман: Чини ми се да су традиционалне католичке земље осетљивије на ово питање, као што је Шпанија, можда и Француска. Али нажалост имамо и негативно искуство са Француском. Проблем је што многи руски грађани и руске мајке... руски грађани данас живе свуда. Дакле, имамо информације о кршењу права руских мајки и њихове деце на Новом Зеланду, на пример.

Али најгоре информације које имамо имамо долазе из Финске и Норвешке. А то је вероватно зато што су ове земље у суседству са Русијом и имају пуно руских породица, руске деце, руских држављана, који живе у овим земљама. А сада имамо и на десетине случајева када су руске мајке и породице завршиле у врло озбиљној, веома страшној ситуацији, која је за њих била изненађење.

stopbarnevernet1


Пато је буквално пакао!

Др. Јохан Бекман: То је горе од пакла. Ја сам истраживао ове проблеме неколико година, већ више од 5 година. По мом мишљењу, ово питање се односи и на русофобију и политичку репресију. Дакле, руске мајке, које су врло често у прилично слабој позицији у Финској (не припадају друштвеним елитама и углавном су радничка класа, живе у квартовима радничке класе), постале су жртве нове врсте политичког терора. На основу онога што сам прочитао и видео и разговарао са овим људима, на десетине жртава оваквог политичког прогона, рекао бих да су они жртве политичког терора. А то је терор против њихових вредности - против њихових породичних вредности. У свим случајевима о којима знам, руске породице у Финској, оне су из добрих породица, они су добри родитељи, имају добру децу. Али, онда је неко, на пример, имао пример наставника у школи који је позвао службенике социјалне службе и рекао да је дете наводно рекло да га је руска мајка ударила и као резултат тога, дете је одведено. Али често постоји веома снажан идеолошки и практичан сукоб између финских службеника социјалне службе и руских мајки, јер се фински радници понашају веома арогантно, долазе у њихов дом кад год то желе, без икаквог судског налога и руска мајка може, наравно, да протестује.

Имамо случајеве у којима је мајка касније одведена у менталну болницу. Ово је такође додатни политички притисак. Када се дете узме, мајка је веома нервозна, врло емотивна, а социјалне службе онда почињу да манипулишу ситуацијом, рекавши да сте превише емотивни, можда вам је потребна помоћ. У неколико случајева мајка је завршила у менталној болници.

Али у Финској, нажалост, особа се може увести у менталну болницу и без судског налога. Дакле, то се опет може учинити, јер запослени у социјалној служби заједно одлучују шта треба радити. Шта радити са оваквим случајем? А ако им се не свиђа руска мајка, како се, на жалост, дешава, јер је финска штампа стално пуна анти-руске пропаганде све време?

Дакле, кажете да Ви нисте једини и да постоје људи који покушавају да протестују против ове ситуације. Шта конкретно планирате да урадите? Једна ствар је да се популација упозна са проблемом. Али онда, шта је следеће?

Др. Јохан Бекман: Становници Финске и Русије су свесни ситуације, врло су свесни, јер се о овоме расправља и у руским медијима и у финским медијима. Фински медији дебатују о чему се расправља у руским медијима. И наравно, фински медији расправљају о овом питању  можда већ 20 година – о проблему система заштите деце.

Међутим, у погледу кршења права детета, на пример, Комитета за права детета УН, они сваке године критикују Финску због систематског кршења права детета. Сваке године! Сваке године финско Министарство иностраних послова чини све како би сакрило ову критику. Тако да се то не објављује нигде у Финској.

Ми покушавамо то да објавимо. Ја сам то говорио финским медијима, али фински медији не желе да разговарају са нама. Наравно, с времена на време постоје и чланци и приче о томе у финским медијима. И дуго су били. Али проблем је у томе што, иако говоримо о овоме, иако сви то знамо, ништа се не догађа.

Да ли имамо било какву статистику можда или било какву врсту истраживања, како би показали да одвајање од породице трауматизује дете и да то ствара додатне социјалне проблеме?

Др. Јохан Бекман: То је врло добро, рекли сте то врло добро. И то се може разумети без истраживања.

Али, ако ти политички представници захтевају неку врсту доказа а доказ је нешто против чега је тешко борити се?

Др. Јохан Бекман: Они не желе никакав доказ јер имамо нови закон о заштити деце. То је веома либералан закон. А ко је усвојио овај закон? Наравно, чланови парламента. Они креирају законе, они доносе законе. И ко поседују приватне дечије домове? Чланови парламента. Дакле, они доносе законе за саме себе.

Није ли то сукоб интереса?

Др. Јохан Бекман: То јесте сукоб интереса, али је легалан. Није нелегално да члан парламента буде власник приватног дечијег дома. То је потпуно легално. Али проблем је у томе што ми немамо информације о томе шта се дешава унутар система.

norveskafasizam


Ви немате нeкe цифре?

Др. Јохан Бекман: Финско Министарство за социјална питања објављује неку врсту статистике, али ми смо успели да докажемо да су ове статистике лажне. Кажу да сваке године у Финској 17 или 18 хиљада деце живи ван својих породица. Али ми смо успели да ову статистику покажемо као лажну. Дакле, заправо, ми не знамо колико деци живи ван својих породица, не знамо њихове националности. Знамо само људе који су нас контактирали и говорили о свом животу, њиховим искуствима, који су нам доставили документе својих предмета. Знамо само о овим случајевима. И морам рећи да никада нисам видео ни један случај у коме је стварно требало да деца буду одведена из породице. Све те оптужбе су измишљене против родитеља.

Па наравно! Пошто се прави криминалци и насилници над децом не обраћају организацијама, колико ја разумем...

Др. Јохан Бекман: Па, вероватно су то власници дечијих домова, јер их нико не контролише. Нема контроле и ми не знамо ништа. Заправо, ми немамо информације о овој ситуацији. Ми немамо информације о активностима званичника. Немамо информације о томе шта се дешава у домовима за децу.

То је тај златни либерални стандард.

Др. Јохан Бекман: Она(деца) су нестала у овим приватним затворима. То су дечији затвори и ми морамо говорити о постојању система или мреже или архипелагу дечијих затвора у Западној Европи - у Финској, Норвешкој, Немачкој и разним другим земљама.

То је заиста невероватно, јер постоји још један проблем затвора и затворских институција, како су то рекли, за које се каже да имају посебно хумане услове у скандинавским земљама. Сетите се Брејвика!

Др. Јохан Бекман: Они су хумани, они су као хотели.

Апсолутно! Али онда, недужна деца која морају бити, како кажу, заштићена, доведена су у нехумане услове. То је сулудо!

Др. Јохан Бекман: То је више него сулудо, то је паклено или брутално.

Дакле, да ли постоји нада да ће се ситуација поправити? Колико ја разумем, морамо се борити и морамо се борити под било којим околностима. Али има ли светла на крају тунела?

Др. Јохан Бекман: Наравно, активисти за људска права у Финској то већ годинама раде и постоји дебата око овог проблема можда већ 20 година. Али нема напретка. Ако критикујемо систем, они нам одговарају да ми  имамо најбољи систем заштите деце на свијету.

Да сам ја финска мајка, ја бих отишла у другу земљу да гајим дете, заиста.

Др. Јохан Бекман: Па и финске мајке постају жртве овога. Заправо, ми имамо ослободилачки покрет финских породица успостављен пре две године. Зове се Октобарски покрет, а води га финска мајка Марија Дамерт. А Марија Дамерт је новинарка, мајка и пише књиге, она води овај Октобарски покрет. Они имају веб страницу и дају и размењују своја искуства и покушавају да утичу на ситуацију. Али, нажалост, није било успеха, јер власти не реагују.

А шта је са црквом?

Др. Јохан Бекман: То је врло добро питање. Црква заправо активно помаже овој деци. Најзанимљивија ствар је да је лутеранска црква у Финској, која је државна црква, пружала склониште заробљеној деци тако што, кад се деца насилно одводе од својих родитеља и стављају се у те дечије затворе, када побегну... сваке године се дешава око 4.000 случајева бекства деце из ових приватних дечјих домова. 4 000 случајева у Финској сваке године!

Дакле, то је огроман број деце. Мислим, она сваки дан беже. Ако отворите било који фински лист, скоро сваки дан постоје фотографије деце која су нестала. Али ова нестала деца су деца која су побегла из приватних дечијих домова. Обично беже кад желе да се врате својим родитељима.

Али Финска лутеранска црква је недавно је реаговала, да пружају склониште одбеглој деци.

Да ли они сарађују са социјалном заштитом?

Др. Јохан Бекман: Не, зато што имају посебне црквене прописе и кажу да црква треба да обезбеди склониште за прогањане. А недавно је црква почела да пружа склониште за децу која су побегла из приватних затвора, и та деца остају, на пример, негде у цркви. Ово је врло добар развој  у овом случају, јер, као што можете разумети, то је ужасно...

Па то је прави рат против деце!

Др. Јохан Бекман: То је рат против породица јер они желе да униште породице. Они желе да униште породице, заробљавају децу подизањем разних лажних оптужби против родитеља. И врло често, након што су одузели дете, терају родитеље, на пример, на развод. Ситуација је да су власти одузеле дете од родитеља, а дете је у приватном дечијем дому. У њему нема суда, нема судије. Све је у рукама социјалних радника који су врло често, нажалост, садисти. Tи случајеви су врло типични.

А једно питање, које је још радикалније, јесу терористички напади на социјалне раднике. Значи, социјалне раднике нападају жртве овог терора. Ово се догодило неколико пута током последњих година, али није се о томе отворено дискутовало. Постоје информације о нападима на социјалне раднике, као нека врста освете. Дакле, постоји чак и могућност тероризма.

Али најгоре од свега су самоубиства у овој ситуацији. Постоје чак и такозвана колективна самоубиства, да у случају претњи или претњи одузимања деце, родитељи убијају и децу и себе. У Финској се то зове породично самоубиство, то је ситуација у којој родитељ убија сву своју децу и себе. А недавно, пре неколико недеља смо имали случај у Финској где је мајка убила своје двоје мале деце.

Овај случај је веома чудан, јер је мајка била веома образована, била је у добром положају у друштву, није била разведена и изненада их је убила, мислим да је једно дете било старо годину дана, а друго три године. Проблем је у томе што не можемо добити никакве информације о овом случају, али сумњамо да то имало везе са социјалним службама и да су терорисали мајку.

И заправо, након финског случаја мајке убице двоје деце, финска штампа је писала да су радници социјалне службе посетили мајку пре убиства. Више није било информација. Али из ових информација смо могли закључити да је, можда, имало нешто у вези са тим, јер социјалне службе могу да тероришу људе. Након тога, полиција је покренула кривичну истрагу против социјалних служби, које су раније посетиле мајку, због информација. Дакле, они на сваки начин покушавају да сакрију све што се дешава.

И опет је све то сулудо!

Др. Јохан Бекман: Имамо и друге случајеве када су социјалне службе дошле у породицу, а отац те породице је убио своју децу у присуству социјалних радника, који су били у ходнику. Дакле, ово су крајности о којима сам говорио, али је и део овог проблема. Постоји огромна количина људске трагедије, патње а ми видимо и криминал.

Ми морамо схватити да је систем дечије заштите постао систем политичког терора. То је систем политичког терора над породицама, то је систем политичког терора на основу анти-породичне идеологије, и то је прогон продице. На жалост, у десетинама случајева у Финској, знамо да су руске мајке и руске породице постале жртве овога зато што су њихове породичне вредности различите од Западних породичних вредности.

Разговарала: Јекатерина Кудашкина, 16.12.2014.

Извор: https://sputniknews.com/radio_burning_point/201412161015924326/  

Превод: Сузана Анђелковић, Православна породица, децембар 2017.

Подвлачење наше.