Страшна истина о хомосексуалности (+18) (1)

Објављено 16 септембар 2018
zastavakukkrstmШОКАНТНО: Ако сте мислили да је „геј о-кеј“, ове чињенице ће вас запрепастити! (+18)

Поштовани читаоци, пред вама је текст о стварима за које је св. апостол Павле рекао да је ''о њима срамно и говорити'' и сигурно да јесте тако, али у циљу разоткривања суштине хомосексуалности, ми преносимо овај текст са назнаком да није за младе људе јер ово ни старији не могу лако да причитају. Сматрамо да ове, јавне чињенице које хомосексуалци и не крију, саме по себи говоре... Пресвета Богородице спаси нас!


„Парада поноса“ заказана за 28. септембар 2016. у Београду ближи се, али осим шетње и борбе за ЛГБТ права, интересантно је погледати и другу страну медаље хомосексуалних активности. Хрватски портал Balkanvoice.com доноси детаљну анализу сексуалног понашања геј заједнице и медицинских последица, и то прављену из самих геј извора. Портал се позива на конкретне изворе, публикације и даје додатне линкове који подупиру изнето. Ево какве шокантне податке све доноси овај портал:

„Ако сте један од оних који је повјеровао у приче хомосексуалне пропаганде о томе да је хомосексуалност потпуно природна појава и да се она ни по чему не разликује од хетеросексуалности осим у сполу партнера, онда ће вам овај текст показати другу страну медаље и показати право лице ЛГБТ популације. Доносимо службену статистику и чињенице које износе сами припадници ЛГБТ популације и који долазе из самих хомосексуалних институција. Читајући овај текст сами можете донијети закључке о “природности” хомосексуалноси, али и о “идили” истосполних бракова итд.

• 75% гејева има 100+ сексуалних партнера током живота

• 43% гејева има 500+

• 28% гејева има 1000+

Масовни сексуални контакти велике „количине” људи погодују сполно преносивим болестима. ЛГБТ популација има, најблаже речено, проблем с промискуитетом. Зато ће успјешно проширити сваку болештину која се преноси излучевинама, и данас и у будућности. Могу медији усхићено показивати двојицу сретних „очева” голих до паса у рађаоници уз сурогатку која им управо испоручује уговорени „производ”, но остаје незгодна статистика која баца сјену на вјеројатност трајања и прикладност такве „заједнице” за подизање (нормалне) дјеце:

• 79% гејева каже да им је више од пола сексуалних партнера било анонимно

• 70% гејева каже да су с преко половице сексуалних партнера имали секс само једном

Нису то подаци неке хомофобне студије него баш из Кинсијевог института (Бел & Вајнберг студија, 1978). Друга студија са 2.500 старијих гејева тврди да им је тијеком живота просјек сексуалних партнера између 101 и 500. А 10-15% испитаника је имало преко 1.000 (словима: преко тисућу) сексуалних партнера (студија Пол Ван де Вен у „Журнал оф Секс Рисерч” – публикација у којој објављује и наш најпознатији 52-годишњи дечко који зна све о сексу, а још нема цуру – Александар Штулхофер, „Јутарњи лист”). Првих стотињак гејева којима је дијагностициран АИДС имало је просјечно 1.100 партнера. (Rotello, „Sexual Ecology: AIDS and the Destiny of Gay men””).

Трајање партнерстава

У „Мушкој и женској хомосексуалности” („Male and Female Homosexuality” – Сагир и Робинс) кажу да је просјечно трајање хомосексуалног партнерства између 2 и 3 године. „Мушки пар“ („The Male Couple“ – МекВиртер и Матисон) закључују да у њиховој студији дословно сва хомосексуална партнерства која су трајала више од 5 година имају договор за сексуалне активности са стране као норму. То потврђује и амстердамска студија – хомосексуално партнерство траје просјечно 18 мјесеци, с тим да гејеви у таквом партнерству имају просјечно 8 партнера извана. (Ксиридоу, “The Contribution of Steady and Casual Partnerships to the Incidence of HIV Infection Among Homosexual Men in Amsterdam”).

Чедност

Лезбијке имају 4 и по пута већу вјеројатност од хетеросексуалних жена да имају више од 50 мушких сексуалних партнера тијеком живота (да, добро сте прочитали: мушких !). (Fethers i Marks, “Sexually transmitted infections and risk behaviors in women who have sex with women”). Разлог је што су склоније бисексуалности. Но, чак су 3 пута чедније од гejева јер их је само 24% имало анонимни секс.

ХИВ/АИДС трошкови

Но добро, ово наведено ништа не кошта порезне обвезнике. Све док не дођемо до ХИВ/АИДС-а, који произлазе из таквог обујма промета. У 2000. САД су потрошиле 10.8 милијарди долара на третман ХИВ/АИДС болесника. То је 1.359 $ мјесечно по пацијенту. На истраживања ове болести типичне за мали дио популације 2013. је утрошено 2,9 милијарди $, а истовремено на рак 5,2 милијарди $. Дакле више него половица износа истраживања за рак иде на потребе 2-3% популације.(http://report.nih.gov/categorical_spending.aspx )

Но, не ради се само о АИДСУ. 32% гејева и лезбијки су алкохоличари (према 7 % у опћој популацији). (Фифилд, Латам и Филипс, „Alcoholism in the Gay Community”). Употреба дрога међу хомосексуалцима је 28-35% у односу на 10-12% у опћој популацији. (Х. Лоуинсон, „Substance Abuse”). Према ЦДЦ извјештају за 2012, 75% случајева сифилиса у УСА отпада на гејеве. Анални секс је плодно тло за „Shigellu“, „Entamoebu“, „Giardiu“ те хепатитисе А и Б. Занимљиво, ХПВ који узрокује рак грлића матернице нађе се код готово свих ХИВ-позитивних гејева („Report of study at annual meeting of American Society of Colon and Rectal Surgeons”, 2002.)

Плодни расаднициХИВ-а

ЦДЦ студија потврђује да су млади бисексуални мушкарци „мост” за пријенос ХИВ-а женама. Зашто су баш гејеви такви расадници ХИВ-а? Лаички речено: нису они криви – крива је природа. Како фетус не би био третиран „страним” тијелом, потребно је да имуносустав привремено буде надмудрен. Сличан изазов да потисне имуносустав има и сперма. Гејеви иду против природе, те сперма заврши тамо гдје није предвиђено. Геј-околиш за прихват сперме није тако амбивалентно имунолошки софистициран, а сперма и даље има задатак потиснути имуносустав приматеља. Дапаче, стијенке њиховог „прихватилишта” су дебљине једне људске станице, све како би се упијало текућину и електролите из фекалија. То је практички улаз директно у крв. Ту су и микро и макро одеротине због непредвиђене „вожње у супротном смјеру”, угуравања прстију шаке и свега другога с криве стране [види претходни наставак: „Љубав у септичкој јами" http://croative.net/index.php/vijesti/item/4720-ljubav-u-septi%C4%8Dkoj-jami ]. Одлучити се на болну вожњу у „супротном смјеру” или примити фистинг вјеројатно је пуно лакше уз отупљеност/анестезију алкохолом или дрогама. Секс у пијаном стању или под дрогом има 81% гејева и 78% лезбијки.

Хорор

Типична геј пракса је прави медицински хорор – замислите размјену слине, фекалија, сперме и крви с десецима непознатих мушкараца тијеком године. Замислите пијење урина, гутање фекалија (детаљи у тексту „Љубав у септичкој јами”) и ректалне трауме на редовитој бази. Како не рекламирати такав живот дјеци као здраву алтернативу! Често се „весели” сусрети одвијају на екстремно несанитарним мјестима налик земљама трећег свијета. Према магазину Геј рипорт („The Gay report”), њихова су најчешћа љубавна мјеста: јавни заходи, аутобусне постаје, бензинске црпке, књижнице, цестовна одморишта, клубови, геј барови, ноћни клубови, порно књижаре, „peep show“, кина, паркови, плаже, јавна купалишта… Пријатељски речено, хомосексуалци су сексуално „узнемирени” људи који се баве врло опасним активностима и као такви су деструктивни према себи и околини. http://www.familyresearchinst.org/2009/02/medical-consequences-of-what-homosexuals-do/

Знајући ове чињенице тешко је истовремено гледати углађене гej активисте у јавним наступима. С којег су планета они пали. Или се ради о неким различитим популацијама, само нам то нитко није објаснио.

Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје

Гej магазин Прајд Сорс („Pride Source”) извјешћује да је ризик од аналног рака већи 4.000% за мушкарце који имају секс с мушкарцима. ЦДЦ тврди да гејеви имају 860% више вјеројатности покупити друге сполно преносиве болести. http://theroadtoemmaus.org/RdLb/22SxSo/PnSx/HSx/HsxDdly.htm

Након што је Сан Франциско добио законе о геј правима, венеричне болести су досегле 22 пута веће вриједности од националног просјека. 100% повећање хепатитиса-А, 300% хепатитиса-Б, амебне инфекције цријева 2.500%, а 20% гејева има ректалну гонореју (“When The Wicked Seize A City”, 1993). То би себи пожелио сваки градоначелник.

Лезбијке имају значајно већи ризик бактеријских вагиноза, рака дојки и јајника него хетеросексуалне жене. (The Medical Institute of Sexual Health reports, Executive Summary, “Health Implications Associated with Homosexuality”).

Дакле, не ради се само о ХИВ/АИДС-у, већ о цијелом низу болести које коштају цјелокупно друштво, те о одузимању средстава за остале болести које нису зарађене свјесно одабраним понашањем. Закључак: Или имате права хомосексуалаца или јавно здравство – не можете имати обоје.

Лијек Трувада као замјена за презервативе

Данас зараза ХИВ-ом није више смртна осуда. Једино што треба доживотно пити лијекове да се ХИВ држи како-тако под контролом. Према геј магазину Hivplusmag.com (http://www.hivplusmag.com/opinion/2014/05/27/well-never-stop-spread-hiv-without-vaccine ) трошкови ХИВ лијекова су данас преко 1.000 долара мјесечно и процјењује се да ће у УСА заражена особа потрошити 500.000 долара тијеком живота. Како задовољно наводе, већина трошкова иде на терет америчких порезних обвезника. Судбина доживотног узимања лијекова и њихов незгодан попратни учинак (главобоље, мучнина, прољев, вртоглавица, несаница, губитак апетита, болови у мишићима, осип и сврбеж…), типична неодговорност према другима и према себи, те недостатак новца узрокује да само 25% заражених држи свој ХИВ под контролом. Осталих 75% играју игру „Шаљи даље”. Не престати се бавити таквим сексуалним активностима унаточ сазнањима о свим ризицима заиста је знак тешког овисничког понашања и озбиљне болести.

Они који још нису заражени ХИВ-ом данас све више узимају превентивно један лијек. Еуфорично се надају како је лијек Трувада замјена за омражене презервативе јер смањује ризик инфекције. То ће засигурно довести до експлозије других сполних болести, ако већ не ХИВ-а или његових мутација. Фармацеутска индустрија их увјерава да је ХИВ само још једна кронична болест попут дијабетеса и да требају редовито узимати дневне дозе њихових лијекова као превентиву, па могу даље радити што већ воле радити. (http://www.out.com/entertainment/popnography/2014/05/15/aids-breakthrough-weve-been-waiting-0 )

Овисници о узајамном мастурбирању

ЛГБТ су овисници о узајамном мастурбирању. Емоционално оштећени и заустављени у развоју сполног идентитета упуштају се у бјесомучно тражење прихваћености кроз међусобно мастурбирање – на што се своди истосполни секс: с било киме и што чешће. Ту нема потребе за суптилним односима сполова и толеранцијом природних различитости. У том једноставном зрцалу „ЈА” је на првом и једином мјесту: „Ја ћу тебе, па ћеш ти мене”. То је једино што се може закључити гледајући једну напреднију гej параду о којој наши ЛГБТ могу само чезнути (прогуглати „up your alley zombietime” http://www.zombietime.com/up_your_alley_2008/ ). Потпуно је немогуће ове људе повезати с идилом коју приказују медији и геј-активисти с темама брака, одгајања дјеце, љубави и људским достојанством…

Након ГМО сада имамо и СМО

ЛГБТ су идеални потрошачи фармацеутске индустрије у свим фазама: превентивно прије него се заразе ХИВ-ом, те након што се заразе. А свако мало покупе још обичне сполно преносиве болести, те друге попратне болести. Што се тиче фармацеутске индустрије, да нема хомосексуалности, требало би је измислити. Као што је ГМО замјена за природну храну, тако је ЛГБТ сексуална модификација (СМО) као замјена за природну сексуалност.

– „Докторе, боли ме кад се овако ударам батином. Што да радим?”

– „Престаните се ударати.”

Када би се тај и даље наставио ударати, сви би се сложили да је болестан и да га треба свезати у ону кошуљу да више не удара себе нити друге око себе. Са становишта јавног здравства, ЛГБТ ударају себе и све нас уоколо. А некоме „горе” баш тако одговара.“

Извор: http://www.pravda.rs/2014/09/23/sokantno-ako-ste-mislili-da-je-gej-o-kej-ove-cinjenice-ce-vas-zaprepastiti/