Програми контроле ума "Монарх" и "МК Ултра"

Објављено 07 јун 2017
monarchВРСТЕ И ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ УМА

Поштовани читаоци, почињемо са серијом текстова који обелодањују једну од најмонструознијих тајни данашњице, која се масовно користи у музичкој и филмској индустрији данас и која је усмерена највише на нашу децу. Реч је о програму контроле ума (mind control programming), који спроводе сатанисти - Илуминати над многим музичким и филмским тзв. "звездама", између осталог, како би преко њих васпитали генерацију која ће бити до краја развраћена, склона злу, обожавању сатане и вољна да прихвати "сина погибли" кад буде дошао. Између осталог, само постојање оваквог програма је сигуран знак блиског краја света. Пресвета Богородице спаси нас!

 

Програмирање ума „Монарх“ је техника контроле ума коју користе многе организације за своје прикривене циљеве. То је наставак пројекта МК-УЛТРА, програма контроле ума који је развила ЦИА и тестирила на војницима и цивилима. Методи су запањујуће садистички (једини циљ је трауматизовање жртве) и резултати су застрашујући: стварање умом контролисаног роба који у сваком моменту може бити покренут да изврши било коју радњу по жељи руковаоца. Док масовни медији игноришу ову тему, преко 2 милиона Aмериканаца су прошла кроз ужас овог програма. Овај чланак истражује порекло Монарх програма, неке од метода и симболику.

НАПОМЕНА: Овај чланак садржи узнемирујуће елементе и може покренути трауме код оних који су преживели програм „Монарх“.

Монарх програм је техника контроле ума која се састоји од елемената станистичких ритуала (Satanic Ritual Abuse (SRA)) и поремећаја вишеструке личности (Multiple Personality Disorder (MPD)). Користи се комбинација психологије, неурологије и окултних ритуала да се створе робови (eng. – slave) сa alter ego (алтер его - подвојеним личностима) који могу бити програмирани и покренути од стране руковалаца (eng. – handler). Монарх робове користи неколико организација, које су повезане са светском „елитом“, у војсци, као сексуално робље и у индустрији забаве. Овај чланак истражује порекло Монарх програма, његове технике и симболе.

monarch

Порекло

Кроз историју, у неколико наврата су забележени узнемиријући ритуали и праксе које су сличне контроли ума. Једно од најстаријих записа који се баве манипулацијом ума и употребом окултног налазе се у египатској Књизи мртвих. То су сабрани текстови о ритуалима, детаљно простудирани од стране данашњих тајних друштава, са описаним методама злостављања и застрашивања (како би се створила траума), употреба напитака (опијата) и бацање чини (хипноза), који на крају доводе до потпуног потчињавања субјекта. Други догађаји који су описани као црна магија, чаробњаштво и опседнутост демонима (где је жртва запоседнута спољном силом) - преци су Монарх програмирања.

Ипак, тек је током ХХ века контола ума постала наука у модерном значењу, где су хиљаде субјеката систематски посматрани, документовани и над њима су вршени експерименти.

Једну од првих методолошких студија о контроли ума на основу трауме, водио је још Јозеф Менгеле, лекар који је радио по нацистичким концентрационим логорима. Био је један од СС лекара који је разврставао затворенике приликом доласка, на оне који ће бити убијени и оне који ће постати принудни радници. Ипак, најпознатији је по ужасним експериментима на  логорашима, укључујући и децу, због којих је назван „Анђео смрти“.

josef-mengele-1935-e1355331184843

слика: Јозеф Менгеле 1935.

Менгеле је најпознатији по прљавим експериментима на логорашима, посебно близанцима. Део његовог рада, који се ретко помиње, је истраживање контроле ума. Велики део његових истраживања задржали су савезници и до данас су то поверљиви документи.

„Др. Грин (Јозеф Менгеле): најзначајнији програмер, коме се може дати титула оснивача Монарх програма, бивши доктор из нацистичких концентрационих логора. Хиљаде субјеката са контролисаним умом у САД имали су „Доктора Грина“ за главног руководиоца програмирања.“ [1. Fritz Springmeier, The Illuminati Formula to Create a Mind Control Slave (Илуминатска формула за стварање роба контролисаног ума)].

„Доктор Менгеле из Аушвица је озлоглашени управник и креатор Монарх програма који се базира на трауми и МК Ултра програму контроле ума. Менгеле и око 5000 других високо рангираних нациста су тајно пребачени у САД и Јужну Америку пред крај Другог светског рата у операцији „Спајалица“. Нацисти су наставили свој рад на развоју техника контроле ума у тајним подземним војним базама. Једино што нам је речено је да је ракетни програм водила бивша наци звезда Варнер фон Браун. Убице, мучитељи и касапи невиних људских бића чувани су у тајности, али су били упослени у у америчким подземним војним установама које су постепено постајале дом хиљада и хиљада киднаповане америчке деце која су грабљена са улица (око милион годишње) и смештана у кавезе са челичним решеткама који су се протезали од пода до плафона као део њиховог „тренинга“. Деца су даље коришћена за усавршавање Менгелових техника контроле ума. Нека од изабране деце (бар она која су преживела „тренинг“) постала су робови са контролисаним умом и коришћена су за хиљаде различитих послова од сексуалног робља до извршилаца наручених убистава. Већина њих, сматрана потрошном робом, намерно су убијана су пред другима (и од стране других) како би се наставио тренинг и изабрали они који у потпуности прихватају подређеност.“ [2. Ken Adachi, Mind Control the Ultimate Terror (Контрола ума - крајњи терор)].

Менгелеова истраживања послужила су као база за тајни, нелегални ЦИА програм над људима који је назван МК-Ултра.

МК-УЛТРА

Пројекат МК Ултра постоји од раних 50-тих бар до краја 60-тих година ХХ века, користио је америчке и канадске грађане за своје тестирање. Објављени докази наговештавају да је МК Ултра пројекат употребљавао многе технике за промену стања свести и измену функција мозга, укључујући учесталу злоупотребу опијата и других хемикалија, лишавање осећаја чула, изолацију и вербално и физичко злостављање. 

Најобјављиванији експерименти у склопу МК Ултра програма укључују употребу ЛСД на субјектима без њихове сагласности, укључујући и запослене у ЦИА, војсци, лекарима, владиним агентима, проституткама, менталним болесницима и осталим грађанима како би се проучавале њихове реакције.

Међутим, опсег МК Ултра програма се ту не зауставља. Експерименти који укључују електрошокове, психичко и физичко злостављање употребљавани су систематично на великом броју субјеката, укључујући и децу.

mk ultra girl c1961a-e1300299342642

Слика детета које је било субјект МК Ултра са ког је скинута ознака тајности, 1961.

Иако се говорило да је циљ пројекта развијање испитивачких метода које би требало употребљавати на државним непријатељима, неки историчари сматрају да је пројекат требало да створи „Манџуријске Кандидате“ (МК), програмиране да изврше различите задатке попут наручених убистава.

МК Ултра је истраживан од стране различитих комисија током 70-тих, укључујући Рокфелерову комисију 1975. Иако се тврдило да је ЦИА окончала вршење експеримената због ових комисија, неки „звиждачи“ су тврдили да су пројекти сакривени од јавности, али настављени, те је Монарх програм наставак МК Ултра програма.

Изјава која највише оптужује и потврђује могућност постојања пројекта Монарх је она коју је извучена је од Антона Чаиткин, писца за публикацију „Нови федералиста“ (The New Federalist). Кад је претходни директор ЦИА Вилиам Колби директно упитан „Шта је са Монархом?“, одговорио је љутито и двосмислено „Заустављен је крајем 60-тих и раних 70-тих“ [3. Anton Chaitkin, Anton Chaitkin, “Franklin Witnesses Implicate FBI and U.S. Elites in Torture and Murder of Children”, The New Federalist (“Сведок Френклин наводи да су ФБИ и елита САД мучили и убијали децу”, Нови федералист)]

Mkultra-lsd-doc

Фотокопија МК Ултра документа са ког је скинута ознака тајности.

„Монарх“ програмирање

Мада није било званичног признања о постојању програма Монарх, напредни истраживачи су документовали систематску употребу мучења у циљу контроле ума. Неки преживели, уз помоћ  посвећених терапеута су били у стању да се „депрограмирају“ и онда да јавно открију ужасавајуће детаље њихових недела.

Робови Монарх програма углавном су коришћени да изводе операције са посебним задацима, они нису преиспитивали наређења, нису се сећали радњи које су предузимали и, уколико би били откривени одмах би извршили самоубиство. Они су били савршени жртвени јарци за високо-профилна смакнућа (видети Сиран Сиран), идеални кандидати за бављење проституцијом, ропством и продукцијом филмова за приватну дистрибуцију. Такође, били су одличне марионете за индустрију забаве.

„Оно што кажем је да сад верујем да је програмирање ритуалним мучењима широко распрострањено, систематично вођено и организовано од високо-езотеричних информација које се нигде не објављују, о којима нема књига ни популарних емисија, и да смо на њега наишли широм ове земље као и у бар једној држави у иностранству.

Људи питају „Која је сврха тако нечега?“ Моја претпоставка је да неко жели војску Манџуријских кандидата, десетине хиљада људских робота који се баве проституцијом, снимају филмове, шверцују наркотике, умешани су у међународни шверц оружја, све врсте профитабилних ствари и испуњавају њихове наруџбине и, коначно, мегаломани на врху верују да ће створити сатански ред који ће владати светом.“ [4. D. Corydon Hammond, Ph.D]

Програмери Монарха наносе интензивне трауме субјектима употребом електрошокова, мучења, злостављања и поигравања умом како би их натерали да се искључе из реалности , што је природан одговор неких људи на неподношљив бол. Способност субјекта да се искључи из стварности је главни услов и налази се најчешће код деце која потичу из породица у којима постоји насиље у више генерација. Ментално одвајање омогућава руковаоцима да стварају одвојене личности у субјектовој психи које могу бити програмиране и покренуте по њиховој вољи.

„Програмирање контроле ума која се базира на трауми, може се дефинисати као системско злостављање које блокира способност жртве за свесно резоновање (кроз бол, страх, дрогу, илузије, депривацију чула, престимулисање чула, недостатак кисеоника, излагање хладноћи или врелини, окретање, спољне стимулације мозга, и често, довођење на ивицу смрти), и тада се активира сугестија и/или класично оперативно кондиционирање (који се поклапају са већ уходаним принципима измене понашања) за усвајање туђих мисли, упутстава и доживљаја у несвесном уму, често у новим идентитетима који су настали под дејством трауме, који терају жртву да ради, осећа или доживљава ствари онако како то одговара програмеру. Циљ је да жртва прати упутства несвесно, укључујући и извршење радњи које представљају јасно кршење њених моралних принципа, верских убеђења или воље.

Убцивање мисли путем контроле ума ослања се на жртвину способност да се одвоји, што дозвољава стварање нових подељених личности којима се „задржава“ и „скрива“ програмирање. Већ подељене личности, посебно деца, су главни „кандидати“ за програмирање.“ [5. Ellen P. Lacter, Ph.D., The Relationship Between Mind Control Programming and Ritual Abuse (Однос контроле ума и ритуалног мучења)].

Монарх контролу ума користе прикривено многе групе и организације за различите послове. По Фрицу Спрингмајеру ,,ове групе су познате под именом „Мрежа“ и срж су Новог светског поретка.“

Порекло имена

Монарх програм контроле ума назван је по лептиру  Монарх - инсекту који почиње живот као гусеница (представља неразвијен потенцијал) и, после периода учаурења (програмирања) поново се рађа као прелеп лептир (Монархов роб). Неке од карактеристика лептира се могу применити и на контролу ума.

„Један од главних разлога зашто је програмирање названо Монарх је због Монарх лептира. Монарх лептир учи где је рођен (своје порекло) и преноси знање генерацијама, својим потомцима. То је била једна од првих животиња, која је наговестила научницима да знање може да се преноси кроз генерације. Монарх програм се базира на циљевима Илумината и нациста да створе расу господара путем генетике. Ако се знање може преносити с генерације на генерацију (а може), тада је важно да се нађу родитељи који ће пренети праву врсту знања на жртве које је Монарх изабрао за контролу ума.“ [6. Ibid.]

„Када особа трпи бол због коришћења електрошокова и осећа лаку вртоглавцу, као да лепрша попут лептира. Такође, постоји и симболична представа која се односи на трансформацију или преображај овог предивног инсекта: од гусенице до чауре (успаваности, неактивности) до лептира (нове креације) која ће се вратити месту свог настанка. Та селидба чини ову врсту јединственом.“ [7. Ron Patton, Project Monarch (Пројекат Монарх)].

Метод

Програмер/руковалац жртву назива „робом“, а жртва њега „господаром“ или „богом“. Око 75% су жене јер имају већи праг толеранције на бол и лакше се искључе него мушкарци. Руковаоци траже растакање психе својих субјеката на више различитих особа користећи при томе трауму да би дошло до одвајања.

Облици злостављања прате следећи редослед:

1.            злостављање и тортуру

2.            затварање у кутије, ковчеге, мртвачке сандуке или сахрањивање (често са отвором или цеви кроз коју улази кисеоник)

3.            везивање конопцима, ланцима, лисицама и слично

4.            потапање до утапања

5.            излагање претераној хладноћи или врућини, укључујући потапање у ледену воду или наношење опекотина хемикалијама

6.            скидање горњих делова коже како би жртва остала жива

7.            окретање на вртешци

8.            заслепљујуће светло

9.            електрошокови

10.          присилно гутање одвратних течности и материја попут крви, урина, фекалија, живог људског меса

11.          вешање у незгодним положајима или наглавачке

12.          изгладњивање и мучење жеђу

13.          мучење несаницом

14.          притискање теговима или справама

15.          надраживање чула

16.          коришћење наркотика како би се креирале илузије, збуњеност, амнезија, путем инјекција или инфузија

17.          гутање или интравенозно уношење отровних супстанци како би се створио бол или болест укључујући и елементе хемотерапије

18.          ишчашење или дислокација удова

19.          коришћење змија, паука, црва, пацова и других животиња које могу да изазову страх или гађење

20.          Искуства блиске смрти, најчешће гушењем или дављењем, са моменталним оживљавањем

21.          присила да врше или гледају злостављање, мучење или жртвовање људи или животиња, најчешће ножевима

22.          принуда ропства

23.          принудно оплођење након чега се фетус користи у ритуалне сврхе или се тек рођено дете користи за жртвовање или као нови роб

24.          злоупотреба духовности како би се жртва осећала поседнуто, нападнуто или контролисано од стране духова или демона

25.          скрнављење јудео-хришћанских веровања и начина поштовања; припадност сатанизму и другим паганским веровањима

26.          злоупотреба како би се сворила илузија да је Бог зао, тако што се дете уверава да га је Бог злостављао

27.          излагање хируршким интервенцијама, експериментима у сврху мучења или стицања свести о физичким и психичким бомбама и имплантима

28.          претња или наношење повреда члановима породице, пријатељима, вољеним, животињама, како би се субјект принудио на покорност

29.          употреба илузије или виртуелне реалности како би се створила конфузија и избацио ослонац на стварност

[8. Ellen P. Lacter, Ph.D., Kinds of Torture Endured in Ritual Abuse and Trauma-Based Mind Control (Врсте мучења примењене у ритуалним злостављањима и контроли ума заснованим на трауми)].

„Основа за успех Монарх програма за контролу ума је у стварању различитих личности које се називају alter ego (алтер его - друго ја) тако да једна личност не зна за постојање осталих,  којe могу да преузму тело у сваком моменту. Трауме граде зидове од амнезије између ових подељених личности, врсту заштитног оклопа тајности којима се злостављачи штите да не би били откривени и спречавају оригиналну личност која најчешће контролише тело да зна да постоји систем подељених личности. Оклоп тајности омогућава припадницима култа да живе и раде међу другим људима потпуно непримећени. Оригинална личност може бити савршени хришћанин, а прикривена личност најгори обожаватељ Сатане – ефекат Др.Џекил/г-дин Хајд. Велики улог је у питању, па је важно заштити тајност обавештајне организације или окултне групе која контролише роба. Стопа успеха овог програма је висока, али кад закаже, смрт је једино решавање проблема. Свака траума или злостављање има своју сврху. Велики број експеримената је открио шта се може урадити, а шта не. Израђени су графикони који показују колико бола према телесној тежини и узрасту тело може поднети, а да не наступи смрт.“ [9. Springmeier, op. cit.]

„Због јаких траума које наносе електрошокови, злостављања и друге методе, мозак се дели на алтернативне особе. Некада се ово називало Поремећај подвојене личности (Multiple Personality Disorder), а сада Поремећај подељеног идентитета (Dissociative Identity Disorder ) и то је основа за Монарх програмирање. Даље условљавање жртвиног ума се постиже хипнозом, присилом путем дупле принуде, наизменичним наношењем бола и ужитка, лишавањем: хране, воде, сна или чулних доживљаја, дрогама које утичу на мождане функције.“ [10. Patton, op. cit.]

Искључивање се постиже трауматизовањем субјекта, коришћењем систематског злостављања и застрашујућих окултних ритуала.

Једном подељена личност избија у „спољном свету“ пуштањем одређене музике, филмова (нарочито из Дизнијеве продукције) и бајкама. Ова звучна и визуелна средства унапређују програмирање користећи слике, симболе, значења и концепте. Подељене личности се активирају употребом окидача попут речи или симбола које је у субјектову психу уградио руковалац.

Неке од најчешће употребљених слика су представе кабалистичког дрвета живота, симбола бесконачности, древних слова или симбола, паукове мреже, огледала, звука сломљеног стакла, маске, замкови, лавиринти, демони, лептири, пешчани сатови, сатови и роботи. Ови симболи се најчешће убацују у филмове популарне културе из два разлога: да већину становништва учине неосетљивим користећи подсвесне и неуро-лингвистичке програме и да би намерно активирали окидаче и кључеве за основно програмирање високо-осетљиве Монарх деце. [11. Ibid.] Неки од филмова који се користе у Монарх програмирању су: Чаробњак из Оза, Алиса у Земљи чуда, Пинокио и Успавана лепотица.

wizard-of-oz

Слика из филма Чаробњак из Оза.

Програмери Монарха користе филм Чаробњак из Оза за своје робове. Значења и симболи из филма постају окидачи у уму робова који омогућавају лак приступ уму од стране руковалаца. У популарној култури, често прикривено указују на Монарх програмирање користећи аналогију са Чаробњаком из Оза или Алисом у Земљи чуда.

У сваком случају, робу се даје посебно тумачење филмске приче како би се побољшало програмирање. На пример, уче роба који гледа Чаробњака из Оза да „тамо негде иза дуге“ постоји „место среће“ где роб подвргнут трауми мора побећи како би избегао неподношљиви бол који му се наноси. Користећи филм, програмери охрабрују робове да иду „негде иза дуге“ и искључују се, одвајајући ум од тела.

„Како је раније наведено, хипнотизер ће лакше хипотисати дете уколико то ради са малом децом. Један од ефикасних метода је да кажу детету „замисли да гледаш омиљени програм на телевизији“. Због тога су Дизнијеви филмови и друге емисије важне програмерима. Они су савршена средства за хипнозу, како би се дечји ум усмерио у жељеном правцу. Програмери користе филмове од првог дана како би децу научили сценарију хипнозе. За децу то треба да буде део хипнотичког процеса. Уколико хипнотизер дозволи детету да ствара сопствене слике, хипнотичка сугестија ће бити успешнија. Уместо да говори детету које је боје пас, хипнотизер пита дете да замисли боју. И ту филмови и књиге показани деци помажу у упућивању ума у жељеном правцу. Уколико хипнотизер прича детету, он мора предузети посебне мере обезбеђења да не мења тон гласа и да су прелази неприметни. Већина Дизнијевих филмова се користи у сврхе програмирања. Неки од њих су посебно направљени за потребе контроле ума.“ [12. Springmeier, op. cit.]

Нивои Монарх програмирања

Нивои Монарх програмирања идентификују робове „функције“ и назване су по Електроенцефалографији можданих таласа (ЕЕГ) који су с њима повезани.

Назван „општи“ или уобичајени програм, АЛФА је контролисан од стране основне личности. Карактерише га изузетно задржавање меморије, повећана физичка снага и оштрина вида. Алфа програмирање се остварује кроз намерну поделу жртвине личности, коју у суштини изазива подела на десну и леву страну мозга, омогућавајући уједињење десне и леве стране путем неуро стимулације.

БЕТА је „сексуално“ програмирање робова. Овај програм елиминише сва научена морална уверења , подстиче примитивне инстинкте и лишава га свих инхибиција. Резултат овог нивоа може бити алтер его „Мачке“. Познато је и као програмирање Мачета (Kitten), највише се види код неких женских  јавних личности, модела, певачица и глумица  које су биле подргнуте овој врсти програмирања. У популарној култури, облачење у принтове са  мачијим шарама одаје ову врсту програмирања.

ДЕЛТА је познат као програм „убица“ и користи се најчешће за стварање елитних војника или специјалних агената за прикривене операције (Делта снаге, Први земаљски батаљон, Мосад). Оптимални унос адреналина и контролисана агресивност су видљиви. Субјекти су лишени страха и веома систематични у извршавању задатака. Инструкције за самоуништење и самоубиство су укључене на овом нивоу.

ТЕТА је „психичко“ програмирање. Наследници (Bloodliners - они који долазе из вишегенерацијских сатанистичких породица) су предодређени да испоље већу склоност ка телепатским моћима него што то постоји код оних који нису из „наследних“ породица. Због ових видљивих ограничења су измишљени различити облици електросистема контроле ума, био-медицински телеметријски уређаји (имплантати мозга), усмерени енергетски ласери који користе микроталасе и/или електромагнет. Извештаји јављају да се они користе у спрези са високо развијеним компјутерским програмима и сателитским системом праћења. [13. Patton, op. cit.]

brainwaves1

Слика: приказ врста можданих таласа

Закључак

Тешко је остати објективан када се описују ужаси којима су подвргнути робови у Монарх програму. Крајње насиље, злостављање, ментална тортура и садистичке игре који „уважени научници“ и високи званичници наносе жртвама, доказују постојање стварне „тамне стране“. Упркост открићима, документацији и „звиждачима“, велика већина становништва игнорише, одбацује или избегава ову тему. Преко 2 милиона Американаца су од 1947. године били подвргнути контроли ума и ЦИА је јавно признала да је било програма контроле ума 70-тих година. Филмови попут Манџуријског кандидата директно се баве овом темом, чак показују стварне технике попут електрошокова, употребу речи окидача и уметања микрочипова. Неке од јавних личности које гледамо на ТВ и филмским платнима су робови контролисаних умова. Славне личности попут Кенди Џоунс (Candy Jones), Силија Имре (Celia Imrie) и Сирхан Сирхан (Sirhan Sirhan) су јавно објавили своја искуства са контролом ума, ипак и даље јавност тврди да „то не може да постоји“.

Истраживања и средства употребљена у пројекту Монарх не примењују се само на робове контролисаних умова. Многе од техника програмирања које су усавршене током ових експеримената масовно се користе у мас медијима. Званичне вести, филмови, музички видео спотови, рекламе и телевизијски програми тајно користе најнапредније податке о људском понашању који су икада сабрани. Велики део тога потиче из програма Монарх.

Извор: https://vigilantcitizen.com/hidden-knowledge/origins-and-techniques-of-monarch-mind-control/

Превод: Ирис Б. Влајић, Православна породица, јун 2017.