molitvoslovm

Поуке Оптинских стараца породичним људима

Објављено 22 јул 2015
Optinskie starcisПОУКЕ ОПТИНСКИХ СТАРАЦА ПОРОДИЧНИМ ЉУДИМА

Поштовани читаоци, овде оносимо избор из богомудрих поука св. Оптинских стараца о браку и породици. Допунили смо списак текстом ''св. Оптински Старци о породичном животу и васпитању деце'', са сајта Православие.ру, у преводу наша сараднице, Душке Здравковић.

Како их будемо још проналазили, ми ћемо овај списак продуживати. А вас позивамо, ако нађете неку од њихових поука која је примењива на брачни живот, да нам их пошаљете на адресу: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Хвала.

 

 

iosif1

Ако видиш недостатак ближњег, који би ти хтео да исправиш, ако он нарушава твој душевни покој и раздражује те, онда ћеш и ти погрешити и самим тим нећеш грешку исправити грешком – јер се она исправља кротошћу. Јер је и апостол рекао „Исправљајте један другог духом кротости“.

Смирење и без добрих дела спасава. Не завиди онима који живе спокојно. Много је боље трпети невоље него живети спокојно. Љубав треба изражавати молитвом и послушношћу, а не целивима.

Преподобни Јосиф

 anat1

Сам Бог живи у оном човеку који има мирно срце. Главно је – сматрај себе горим од свих, не тражи ни љубави, ни уважавања ни од кога, већ сам имај то према свима – и стећи ћеш мир! А чим будеш почео да тражиш да тебе други примете, да виде у теби достојанство и неке врлине - онда збогом мире душевни !

Преподобни Анатолије Старији

 anvr

Главно средство за спасење – трпљење много различитих невоља, коме какве одговарају...

Онај који хоће да се спасе треба да памти и не заборавља апостолску заповест: „Носите тешкоће један другог и тако испуните закон  Христов“. Много других заповести има али ни код једне друге нема таквог наставка, то јест: тако испуните закон Христов. Та заповест има велики значај и пре других треба се трудити да њу испунимо.

Нико не би требало да оправдава своју раздражљивост, неком врстом болести, јер она долази из гордости. Према речима Светог Апостола Јакова: ''јер гнев људски не чини правде Божије.'' Тако, да не би подлегао раздражљивости и гневу, не би требао да се журиш.

Старац је рекао: ''Мораш себе приморавати, па и против своје воље, да чиниш неко добро, својим непријатељима и главно, да не тражиш освету, већ да будеш пажљив, да их не увредиш наступом презира и понижења.''

Једна женаје питала: ''Не схватам Баћушка, како ти не само, да се не љутиш на оне који говоре ружно о теби, већ настављаш да их волиш.'' На ово, Старац се дуго смејао и рекао: ''Имаш младог сина. Да ли се љутиш на њега, када не каже, или не уради нешто како треба? Зар се не трудиш уместо тога, да сакријеш његове недостатке?''

Преподобни Амвросије

 
mois

Потребно је само себе и ближњег свог на све могуће начине подржавати и успокојавати, а главни начин од њих је : смирено обраћање Господу и полагање немоћи своје и ближњих својих на Његову  свесилну помоћ и спасење. Шта је немогуће нама да исправимо то је, без сумње, могуће Богу, у Којем живимо и крећемо се. Моли се за све и све носи трпељиво.

Пост и лошу храну у слаткише претвара и горка ротква са реном постаје као шећер.

Преподобни Мојсије

Optinskie starci

 

О ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ И ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ

Из наслеђа Оптинских стараца

Портал «Православие.Ru» је започео публикацију серије материјала о благу духовне мудрости стараца Оптине пустиње. У Оптину су овом духовном извору  долазиле хиљаде људи у потрази за подршком, утехом, саветом. Старцима су писала писма њихова духовна деца, излажући своје сумње, ситуације из живота, несреће и нужде. И нико није остајао неутешeн, за свакога се налазила мудра реч и користан савет. Ти савети су разбацани у многобројним писмима стараца, њиховим житијима, сећањима на њих. Олгa Рожњевa, која ево већ неколико година ради као старији водич Оптинске пустиње, сакупила је неколико одабраних савета Оптинских стараца и објединила их по темама. И први од таквих одабраних савета је о породици и породичном животу, о најболнијој  теми нашег болесног времена.

Оптински старци нису «хранили» само монахе. Без духовног руководства нису остављали ни мирјане. Често су се њихови савети тицали и породичног живота и васпитања деце-онога што чини основни део човека у свету.

nikon1

Преподобни исповедник Никон је писао о томе да су сваком виду хришћанског живота својствене своје добродетељи и обавезе:

„Нама су недоступна дела оних са којима имамо различит начин живота. На пример, мајка која доји децу не може да иде свакодневно у цркву на све службе и кући се дуго моли. Из тога неће произаћи  само зебња, него чак и грех, ако дете, на пример, у одсуству мајке повреди себе или направи несташлуке док буде одрастало.

Она се не може сасвим одрећи од имовине ради личног подвига јер је обавезна да издржава и храни децу. Она је обавезна да угађа Богу делима која су њој својствена: трпљењем бремена породичног живота, сталном молитвом, сталном милостињом, учењем и васпитањем деце, постовима,  идењем за празнике у цркву, удаљавањем од роптања, оговарања итд“.

nekt

Уопштено Оптински старци су високо поставили благочестив породичан живот. Преподобни Нектарије је овако оцењивао улогу жене као жене и мајке:

„ Удаја за жене и јесте служење Пресветој Тројици... ево како је велика за жену њена улога да буде и жена и мајка“.

lev1

Старци су давали савете и у вези са тим како је потребно оженити се или удати се.

Тако су се многи од мирјана обраћали преподобном Лаву за благослов пред склапање брака. И бракови који су се склапали по благослову старца били су срећни.

Онима који су тражили благослов за брак преподобни Лав је обично саветовао да добро размотре све пријатне или непријатне ситуације. На пример, треба обратити пажњу на то да „и младожења и млада буду здрави, и да имају са чим да живе; да се звање једног не разликује много од другог; и да по годинама или узрасту буде мала разлика».

При томе би старац понављао најпростију стару пословицу: «Свака птица своме јату лети». Осим тога, онима који су питали за избор мужа је додавао да обраћају пажњу на карактеристике његовог оца , а онима који су питали о избору невесте да обраћају пажњу на карактеристике мајке.  При томе је говорио: «Ивер од кладе не пада далеко» .

На крају, младожењи, невести и њиховим родитељима је саветовао да погледају при усрдној молитви и у своје срце. Ако би при последњој одлуци за брак, младожења и невеста и њихови родитељи почели да осећају духовно спокојство, онда им је старац саветовао да се одлуче на такав брак.  У противном случају, уколико би се при том појавила сумња, инстинктиван страх, неспокојство и зебња, онда би старац говорио да то није добар знак и саветовао је да се потражи други младожења или друга невеста. То је био општи савет старца Лава за све.

Али би и он сам, према даној му од Бога прозорљивости, давао понекад савете који се нису слагали са мишљењем и плановима човека. Једном је код старца дошао сиромашан човек и објаснио да његову кћерку просе три младића - варошанин, фабрички радник и богати сељак, и упитао га за кога од њих да уда своју кћерку.  Отац Лав га је посаветовао да је да за сељанина, рекавши му да ће ту бити ситија. Одмах после тога је наступила гладна година после које је отац невесте долазио да захвали старцу што га је он посаветовао да да кћерку за сељака који га је у гладно време отхранио, додајући при том да су и варошанин и фабрички радник умало умрли од глади. И осим ситости, тај брак је био срећан.

anvr

Преподобни Амвросије је саветовао да се не жури са супружништвом, већ би оно требало да се размотри са свих страна:

«Такође не смета да се размотри и да се добро упозна то лице са којим мислите да остварите светски живот. Осим његових сопствених карактеристика, треба размотрити и сам његов положај, и околности око њега. Све то узето у обзир има велико значење. Према казивању неких, у самом презимену људи, некада се показује добра и лоша особина».

А ево још неколико савета старца Амвросија онима који желе да ступе у брак.

«И ти молиш за мој грешни савет и благослов да ступиш у законит брак са изабраном невестом.  Ако си ти здрав и она је здрава, ако се свиђате једно другом, и невеста се лепо понаша и њена мајка има добар, лак карактер, онда можеш да ступиш са њом у брак».

«Ако је син здрав и није се заветовао за монаха и жели да се жени, онда може, Бог ће благословити. А ти да би била мирнија, погледај. Ако је мајка невесте смирена, онда ће и невеста бити смирена, зато што по старој пословици: «Јабука од јабуке далеко не пада».

ilar

Преподобни Иларион је саветовао онима који желе да ступе у брак да се брак не закључује другачије осим уз сагласност и благослов родитеља или најстаријих у породици, али да не буде ни са стране старијих принуде; да се они који ступају у брак једно другоме допадају и да се при избору младожење и невесте не обраћа пажња на капитал, већ на то да младожења са младом и њихови родитељи буду благочестиви и морални.

Тада се, говорио је отац, можемо надати на срећу новобрачних. Старац није одобравао велику разлику у годинама, од које касније могу настати јади. Нека старост у односу на жену још и може да се дозволи мушкарцу, али код жена она може бити узрок многих јада. Старац није одобравао ни склапање бракова из страсти, јер када страсти нестану љубав може ишчезнути. Није одобравао брак ни међу лицима различите вероисповести: муж и жена, чинећи једно тело, морају бити и духовно сједињени.

Много савета су давали Оптински старци о супружничком животу, о односима у породици, о васпитању деце.

Преподобни Лав је саветовао својој духовној кћери да се при било каквом неслагању са мајком, а тим пре уколико је увреди, што пре извине и моли за опроштај:

«Када ти се деси да нечим маму огорчиш, онда што пре падни на колена пред њеним вредним стопама, која су се о вашем васпитању постарала и тражи опроштај. Чим тако урадиш, твоја савест ће се сасвим умирити и непријатељ, ђаво ће се сам посрамити! ».

mak

Преподобни Макарије је учио да се прихвата са смирењем и самоукоревањем све што се догађа, а посебно од својих родитеља:

«Примај са смирењем и самоукоревањем све што се догађа, посебно од родитеља код којих се сада налазиш. «Поштуј оца свога и матер своју» - заповедио је Господ (Излазак 20:12), и природни и грађански закони нам говоре ово. Благослов родитеља даје велико благо деци јер преноси на њих Божији благослов».

Савет супружницима

Разговарајући са оцем Макаријем, ја сам му некако рекао да се човеку који живи у свету и враћа у свет деси да, одједном, ни због чега нарочито, допадне нека девојка: реч по реч, и он се веже за њу, тако да после налази за потребно да, из страха од љубоморе,то скрива од жене, чак и на молитви и у храму Божијем све мисли на њу.

Наравно, та привезаност током времена сама од себе пролази и заборавља се и све тако...

«Да», уздишући рече отац Макарије, «!вама људима из света таква лакомисленост чини се празном, безначајном, а међутим, у њој се крије страшно зло, које повлачи за собом бездан беда и напасти, и које поткрада вашу духовну ризницу. Спаситељ правилно каже:» Свако ко погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу своме».

Видите, ви сте само погледали са жељом и грех је већ почињен и заповест Господња нарушена. А са животне тачке гледишта, колико горких жалости за собом повлаче слична пристрашћа.

Ето, ви сада како видим, живите срећно и спокојно својим породичним животом, волите своју жену и она вас љуби, отворени сте према њој. Имате у њој пријатеља који искрено саучествује у вашим жалостима и радостима, и чим у ваше срце продре помисао на промену – кушач се истог тренутка хвата за њу и повлачи вас са таквом снагом, да ће вам већ тешко бити да се зауставите и вратите свештеној својој дужности. До пада одатле нема много. А ако до њега дође, онда је све покварено. У својој жени, ако вам је верна, имаћете пре непријатеља, а уместо љубави почећете према њој да гајите мржњу; уместо утехе ви ћете у њој гледати сметњу за задовољавање своје грубе нечовечне страсти. Нећете ни приметити, а постаћете безаконим непријатељем своје законите жене, а како је горка будућност таквог живота. И то још овде на земљи. А шта ће бити тамо, с оне стране, после смрти?!...

«Научите ме, баћушка», рекох»како да се сачувам од заноса страсти уопште и од саблажњивих помисли код куће на молитви, па чак и у цркви».

«Почетак свих тих искушења», одговори Старац,» јесте гордост. Уобрази човек да живи благочестиво, нимало не расуђујући о својој греховности и осуђујући друге, и ето, Господ допусти да делују на њега вражије смицалице.

..Будите пажљиви према свом начину живота, проверавајте своју савест и сваки ћете пут и нехотице долазити до убеђења да ви још ниједну заповест нисте испунили, како би хришћанин требало да учини. Расуђујући на тај начин, јасно ћете увидети своје слабости душевне, које за собом повлаче телесне падове. Да би се човек избавио од тих падова, треба да стекне смирење. Што се тиче греховних помисли, у цркви и код куће на молитви, тиме се не треба смућивати, јер оне не долазе од вас, већ од ђавола. Ви, пак, настојте да се не дотакнете тих помисли, и брзо се обратите Богу с молитвом:»Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!»

Преподобни Амвросије је подсећао о неопходности да деца науче да се чешће ограђују чинећи крсно знамење које има велику силу и многе је спасавало од великих беда и опасности:

„Вековима утврђено искуство показује,“ пише старац, „да крсно знамење има велики утицај на сва човекова дела, у току целог његовог живота. Зато треба да се потрудимо да усадимо у децу обичај да се крсте и посебно пре узимања хране и пића, кад лежу да спавају и кад устају, пре него што крену на пут или изађу из куће, пре него што уђу или изађу од некуд и да се не крсте немарно или како је модерно, већ тачно, почевши од чела до стомака и на оба рамена, да би крст био правилан. Осњеивање себе крсним знамењем многе је спасавало од великих беда и опасности«.

Преподобни Амвросије је такође учио шта треба чинити да би се избегле несугласице супружника у питањима васпитања деце. На писмо са сличним питањем је он одговорио овако:

„У случају несугласица боље да се склоните и одете, или да се правите као да нисте чули али се никако не свађајте због својих различитих погледа пред децом “.

vars

Преподобни Варсануфије  је учио да родитељи треба да васпитају децу у православној вери, подсећао је мајке да њихове речи имају велику снагу пошто долазе из дубине срца:

„ Ако син не иде у цркву - то се још и може исправити. Реците му просто да је потребно ићи у цркву. Реч иако је проста, али је речена од срца, веома утиче на човека, а умне речи које нису од душе изречене ништа не вреде. То је исто као да стојите поред прозора и дувате у прозорчић за проветравање против ветра: каква је корист од тога? Речи мајке имају велику силу пошто оне, наравно, долазе из саме дубине срца; велику силу имају и речи духовног оца“.

Такође, старац Варсануфије је објашњавао да жена не може живети без вере и саветовао је женама да се потруде да привуку своје мужеве Господу:

„Жена без вере не може да живи. Или се она после временски одређеног неверовања  опет враћа вери у Бога, или почиње брзо да се деморалише. Другоје мушкарац: он може да живи без вере. Потпуно окамени, постаје као кип сланог камена, и тако скамењен живи, а жена тако не може “.

„И ви, жене, морате се трудити да привучете своје мужеве Господу и самим тим ћете спасити и своје и њихове душе. У свим невољама са вером прилазите Спаситељу, Он вас никада неће оставити. Заиста, вера ствара чудеса“.

Опомињао је преподобни Варсануфије о томе како су погубне свађе у породици, како је опасно да се проклиње било ко, чак и било шта. Старац је као пример наводио следећу причу:

„ Карактеристична црта неких светих - да позову госте, радосно да их приме и угосте - се примећивала и код преосвећеног Атанасија. Он је волео да за време празника позива код себе госте. Тако је било и једном.

После службе одмах је са гостима отишао код себе. Попивши чај и мало времена попричавши са гостима, преосвећени им је понудио да ручају. рекавши келејнику да постави ручак, он је са гостима сео за сто. Угостили су их огромном, прелепо спремљеном штуком. Видевши то владика је рекао: „Њу не треба јести, она је проклета“. Сви су веома зачуђено погледали на преосвећеног. „Она је проклета, не треба је јести“, поновио је владика. Позива келејника и говори му да је однесе са стола. Ни он није смео да је склони са стола.

Тада је преосвећени наредио да позову кувара. Кувар је дошао. Владика га је погледао, и приметивши завијен прст, упитао га је: „Шта ти је то са прстом?“. „Случајно сам га порезао, свети владико“. „А шта си при том рекао?“. „Опростите, владико, рекао сам: нека си ...нисам добро рекао...“ „ Ето видиш, сада њу не треба јести. Њу баците а нама спремите другу“.

Ето видите, чак и проклетство простог човека кувара има тако велику снагу...

Проклетство кувара је проузроковало у риби некакве промене које је преосвећени приметио својим прозорљивим очима. Због свих тих промена риба се није могла јести. Овим се може објаснити зашто се у богатим кућама у свету при једењу најскупљих јела нема таквог укуса каквог ми осећамо у нашем киселом шчију (супа од купуса): тамо се све ради без молитве, уз свађе и клетве, а код нас у манастиру са молитвом и благословом“.

У наше време често се распадају бракови, број развода је огроман. Оптински старци су учили да треба опраштати једно другом грешке и увреде, покривајући их љубављу.

Преподобни Лав је саветовао да се при породичној свађи употребе сва средства за помирење јер је  то угодно Богу:

„Ви, налазећи се у двоједушију и оптерећујући себе помислима, питате да ли Ви треба да пишете Вашему мужу или не. На ово одговарам: пре свега проникните у дубину Вашег срца и погледајте у себе, у каквом се Ви односу ка њему налазите: да ли сте смирени или не, да нисте ви били узрок за раскид брака и тако даље? И ако нешто нађете унутар вас, онда употребите сва средства за помирење - све што је угодно Богу. Чак и тада, ако сте ви били у праву, ви вашим смирењем чините све да се помирите и да га придобијете, али не за себе, већ за Бога, тада не одлажући време приступите му и Господ Вас неће оставити“.

Интересантно је да је супрузи старац саветовао да прва покуша да се помири, а у другом случају је саветовао мужу да као „првенствено лице“ - први положи почетак примирења:

„Видео сам неред у Вашој породици и при крајњој слабости мога здравља, душа ме је заболела због вашега положаја. Али ја тражим и молим вас, веома поштовани Фома Никитич, пошто си ти  првенствено лице онда и први положи почетак да благодушније и добродушније изговараш речи, али не духом гордости већ смиреношћу и кротошћу. И овим ће силан и свемогућ Бог исправити ваша дела, душевна и телесна, и у дому ће устројити мир, тишину и спокој“.

На овај начин је старац учио смирењу оба супруга, жени је предлагао да мисли на смирење, а мужу, као глави породице, да први положи почетак помирења духом смирења и кротости. Испада да је преподобни Лав учио оба супружника да праве уступке једно другом, напомињујући сваком о своме:  жени - о послушању мужу, а мужу - о умећу јачег да уступа слабијем.

ant

Преподобни Антоније је говорио о трпљењу у породичном животу, учио је да се треба потпуно препуштати вољи Божијој, и ако муж и жена изгледају недовољно добри, онда треба да се запитамо да ли смо ми достојни да имамо апсолутно добре, идеалне супруге, да ли смо ми сами идеални:

„Душевно спокојство се задобија од савршене преданости себе вољи Божијој, без које ништа са нама не догађа што се догађа. И уколико би ваш муж заиста био лош, упитајте се по савести, пред Богом: „Да ли ја, грешна, заслужујем доброг мужа?“.

И ваша савест ће вам одмах одговорити да ти уопште ниси вредна доброг мужа и тада ћете га у смирености срца и покорности вољи Божијој од срца заволети и наћи много доброга којег до сада нисте видели. Раскинути брачни савез због своје лакомислености и неискуства је врло лако у данашње мудро време, али како ће вам бити када будете одговарали на страшном суду Божијем? Јер Сам Бог брачним савезом веже човека; и због тога просудите сами шта је боље - трпљење или нетрпљење! “.

О јединомислију и љубави у породици говорио је преподобни Антоније као о милости Божијој:

„Читајући Ваша писма и видећи из њих Вашу једнодушност са најдражим пријатељем својим и узајамној љубави једног ка другом, ја сам се искрено обрадовао томе и захвалио Господу Богу, који Вас је овенчао том Својом богатом милошћу, тј. јединомислијем и љубављу; јер је веома праведно речено да када је у кући слога између мужа и жене, није им потребно никакво богатство“.

Преподобни Макарије је говорио о томе да је при свађама у породици пре свега потребно да укоримо сами себе, без тога никаквог смирења они који се свађају неће добити:

„Слушати о непријатностима међу блиским људима је веома жалосно... и у нашем свету без самоукоревања, без обзира на савете, неће добити умирења они који се свађају, а они ни појма немају о томе да пре свега треба себе укоримо - они само у ближњем виде кривицу“.

Понекад су се Оптинским старцима обраћали са молбом за помоћ при порођајима, са разним врстама брига за рођење деце. Старац Амвросије је на оваква писма одговарао:

„Постоји православно предање да се у овим случајевима моли Божијој Мајци, икони са називом Феодоровска. Нађите или осликајте себи ову икону, која се празнује два пута годишње – 14. марта и 16. августа. Ако желите, можете уочи ових дана вршити домаће бдење, а на сам дан празника одржати молебан уз акатист Божијој Матери. Према усрђу, можете то чинити и у друго време када пожелите. Можете свакодневно и сами да се молите Царици Небеској, читајући Јој не мање од дванаест пута дневно „Богородице дјево, радуј се“, бар са појасним (малим) поклонима. Толико пута читати и Њен кондак: “Не имамы иныя помощи, не имамы иныя надежды, разве Тебе, Владычице. Ты нам помози, на Тебе надеемся и Тобою хвалимся, Твои бо есмы раби, да не постыдимся» (Немамо друге помоћи, немамо ни друге наде, осим Тебе, Владичице. Ти нам помози, у Тебе се уздамо, и Тобом се хвалимо, Твоји смо раби, да се не постидимо''.

Велика несрећа за породицу је пијанство. Преподобни Лав је о томе писао:

„Ова страст долази или од гордости и високоумља или због гриже савести због светог супружества и онда је преко потребно да се пре свега да се потрудимо да што више смиримо себе или да се исповедимо и искрено покајемо пред искусним духовником, а затим ће и Господ помоћи“.

Старац се строго обраћао у писму свом духовном детету, саветујући му и чак наређујући да престане да пије:

„Дај Боже, да се побожноат појави код Вас у кући и ти би онда на радост престао да се хваташ за чашицу. Знамо да и руска пословица говори : „Пиј до дна – не буде добра!“. Ја сам ти саветовао и наређивао, као духовни отац, да престанеш да пијеш - то је рђаво, веома рђаво.  Сам ћеш себи навући беду, постаћеш зависан; а онда ћеш, брате, морати  да  по-манастирски вршиш поклоне, да би умолио свог заштитника светитеља Николаја да те одвикне од пијанства“.

Старац Амвросије је учио да се за пијаницу треба молити светом Јовану, Крститељу Господњем, и мученику Бонифацију:

„Пишеш да је твој муж прекомерно предан испијању вина... са вером и усрђем се моли за њега светом Јовану, Крститељу Господњем и мученику Бонифацију, да би га Свеблаги Господ по молитвама својих угодника одвратио од погубног пута, Који Сам зна судбине, и вратио га на пут трезвеног и уздржаног живота''.

Оптински старци су такође одговарали и на конкретна питања и давали духовне савете за различите породичне ситуације. Ти савети су применљиви и на наше време, пошто духовна мудрост не застарева.

О имовинским расправама са рођацима преподобни Амвросије је писао следеће:

„Своју наду положи на Бога, који Својим Свеблагим Промислом све даје нама на корист. Истом таквом мишљу руководи се и у односима са рођацима. Ако им Господ саопшти, они ће теби вратити твоје, иако не све; а ако ти и не дају, онда је боље да примиш од странаца него да се са својима свађаш. Што се тиче њихове сопствене користи - остави то њима: нека свако поступа како мисли да треба“.

Као завршетак овог невеликог избора из писама и казивања Оптинских стараца хтела бих да наведем причу коју је испричао преподобни Варсануфије. Та прича је веома актуелна за наше време  када људи често траже богатство, славу, власт, али не траже главно - веру. А без Христа нема живота, нема спасења:

„У садашње време многи живе по страстима и не траже духовне радости. Шта, пре свега, желе да достигну? На првом месту – богатство, затим - славу. Да би то постигли не бирају средства. А Господ је рекао: „И зато што ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих“ (Мат.24:12). Већина људи је отпала, напустили су Христа. Људе који не деле њихове погледе, људи овог века називају заосталима, непрактичнима... Ја некада питам посетитеље:

$1-          Имате ли деце?

$1-          Наравно - одговарају, синове и кћери.

$1-          Како ви хоћете да буде њихова судбина?

$1-          Овако: сина видим као инжињера, он сам има такве склоности, кћерке удате за богате и познате људе.

$1-          И ви мислите да ће они бити срећни?

$1-          Наравно! – они одговарају са увереношћу, а о томе како да се потруде да се деца држе Христа и не размишљају. Говоре да се све може купити за новац. Да, заиста, иако не све, много се може купити за новац, само се Христос ни за каква богатства овога света не може купити. А без Христа нема живота, нема спасења “.

$1

Олга Рожњева

18 октобар 2012 године

Превод: Душка Здравковић, Православна породица, јун 2015.

Извор: Православие.ру

Писмо св. Амвросија Оптинског родитељима који тугују над смрћу свог сина

Чуо сам за вашу дубоку тугу неочекивану смрт вашег сина, М.Н. и нудим вам своје срдачно саучешће. Постоји Свето Предање да се посети дом жалосних, али ја сам слаб и немоћан, и не могу вас посетити лично. Одлучио сам, иако сам закаснио, да вам се обратим у писму, са циљем да ублажим колико год могу вашу велику жалост.

Одајући немоћи људске природе, немогуће је родитељима, који су изгубили јединог сина тако прерано, у таквом добу, у цвету младости, да не тугују; немогуће је, говорим, из свих ових разлога, да не тугују, да се не жале, не жалосте, пошто су тако неочекивано изгубили своје једино дете.

Ми нисмо пагани, међутим, који немамо наде у погледу живота који долази, већ Хришћани, који имају радосну утеху чак иза гроба који је дар будућег, вечног блаженства. Ова утешна мисао треба да умањи вашу жалост и ублажи вашу дубоку тугу. Иако сте привремено лижени вашег сина, у будућем животу, опет ћете бити у могућности да га видите и да будете са њим тако да никада више нећете бити одвојени.

Да би се ово догодило, међутим, морате предузети правилне мере:

1. дајте да се његово име помиње на Проскомидији, читање Псалтира, и вашим молитвама код куће.

2. дајте у његово име милостињу и учествујте у другим делима милосрђа, колико год можете.

Све ће ово бити благотворно не само за вашег сина, већ такође и за вас. Иако је његова смрт донела велику жаслост и тугу, та иста туга може послужити да вас ојача у хришћанском животу, у чињењу добрих дела и хришћанском расположењу душе. Оно што Господ нама чини је не само добро, већ често и веома добро.

Истина, сви ми желимо да задобијемо спасење и наследимо Царство Небеско, али често заборављамо да оно долази кроз многе невоље и неретко трагамо за земаљском срећом и привременим задовољствима у животним бригама и приврженошћу за земаљске ствари.

Сведобри Господ, у Свом бесконачно мудром Промислу, решава овај проблем доносећи неочекивана лишавања и туге, са циљем да бисмо могли доћи до памети и окренути наш духовни поглед на стицање добрих ствари, које нису пролазне, веч вечне, бескрајне и непромењиве. Господ чини ово у Својој безмерној љубави према човечанству, као што Апостол говори!...

Кога Господ љуби оног и кара; а бије сваког сина ког прима... ако ли сте без карања... дакле сте копилад, а не синови (Јевр. 12:6-8)

Вама је послана тешка туга, али тешите се чињеницом да кроз ову невољу бивате убројани у синове Божије, кроз Божију безграничну љубав према вама. Чувајте ову велику хришћанску предност, потчињавајући се вољи Божијој, не само без роптања, већ и са захвалношћу. Ти желиш привремену утеху присуства вашег сина у животу, али то Господ уређује тако да се можете утешити у вашем сину у бесконачним вековима, света који долази.

Коначно, ви се можете радовати што вам је син оставио унуке, које можете подизати и наћи утеху у њима. Они ће бити за вас и унуци и драга деца. Учините сваки напор да ублажите вашу тугу, тако да не превазилази хришћанске везе и Сведобри Господ ће вам показати Своју милост и послати вам духовну утеху. Ко зна шта би било од вашег М. да му се живот продужио. Сада можете бити сигурни да ће остати добар заувек.

Призивајући на вас мир и благослов Божији, са искреним добрим жељама...

21. Март, 1867.

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски